Народни музеј Крушевац

General information

Унутар средњовековног Крушевачког града, надомак придворне цркве Лазарице, остатака кнежевског двора и бранич куле, у старом здању некадашње Гимназије из 1863. године, нашла је место музејска поставка која сведочи о несусталом историјском и културном развоју и преображају крушевачког краја. У сталној поставци изложено је безмало хиљаду и пет стотина експоната чији је историјски корак дуг преко шест миленијума - од праисторије, преко антике и средњега века, кроз раздобље турског ропства и обнове српске државности, до првих деценија двадесетог века. Праисторијске златне наушнице, завидна збирка средњовековног оружја и грнчарије, копија хаљине кнеза Лазара, богата етнографска збирка, легат породице Бинички и макета Мештровићевог Видовданског храма, само су неки од експоната из сталне музејске поставке који својим културно-историјским значајем завређују пажњу наших посетилаца.

Од 1962. године у граду постоји и Уметничка галерија која своју делатност остварује при Народном музеју Крушевац. Смештена у пешачкој зони, у породичној кући Љотића подигнутој почетком двадесетог столећа, Галерија прати и афирмише савремене ликовне токове у уметности, с посебним нагласком на стваралаштво завичајних уметника, и већ деценијама представља неизоставни чинилац културног живота у граду.

Још један музејски простор у самом центру града јесте и Кућа Симића, здање јединствене културне и историјске вредности које у себи обједињује музејску збирку, музејски туристичко-информативни пункт и сувенирницу. Сама зграда представља некадашњи конак беговске породице Вренчевић који ће кнез Милош поклонити своме куму Стојану Симићу, једној од најмаркантнијих личности српске историје деветнаестог века. Посетиоцима на располагању стоји атрактивна поставка изложака из етнографске збирке Народног музеја Крушевац, осмишљена тако да данашњим нараштајима ваљано приближи амбијент једног грађанског дома на прелазу из деветнаестог у двадесето столеће.

Спомен комплекс „Слободиште“ подигнут је на месту где су се за време фашистичке окупације од 1941. до 1944. године налазили логор и стратиште. Слободиште је отворено 1965. године, а аутор је архитекта Богдан Богдановић. Године 1978, по пројектима архитеката Богдана Богдановића и Светислава Жујовића, саграђен је „Дом Слободишта“, обликован као хумка и предвиђен како за истраживачки рад тако и за одржавање разних манифестација.

Радно време Музеја јесте од 8 до 20 сати свакога дана, укључујући и дане викенда и празника.